U Dru­štvu cr­no­gor­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva „Sv. Ge­or­gi­je” u Nik­ši­ću pred­sta­vlje­na je knji­ga „Is­po­vi­jest dre­telj­skog za­tvo­re­ni­ka” či­ji je autor pro­svjet­ni rad­nik Mir­ko Ši­po­vac. U knji­zi, ko­ja je ob­ja­vlje­na s bla­go­slo­vom mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja, autor je is­pri­čao de­ša­va­nja u lo­go­ru „Dre­telj” kod Ča­plji­ne gdje je nje­ga i nje­go­vu su­pru­gu sa osta­lim Sr­bi­ma za­to­či­la to­kom mi­nu­log ra­ta hr­vat­ska pa­ra­voj­ska. Nji­ho­va je­di­na kri­vi­ca bi­la je što su Sr­bi, a autor je u svo­joj knji­zi do de­ta­lja opi­sao gol­go­tu za­to­če­ni­štva, mu­če­nje, ka­žnja­va­nje. „Is­po­vi­jest dre­telj­skog za­tvo­re­ni­ka” sup­til­na je pri­ča o one­čo­vje­če­nju dže­la­ta, i mu­če­ni­štvu žr­tvi, ko­ja ni­je pro­i­za­šla iz pi­šče­ve ima­gi­na­ci­je i iz­mi­šlja­nja, ni­ti pje­snič­ke in­spi­ra­ci­je.
– Pri­ča je pro­is­te­kla iz di­rekt­nog pre­no­sa iz dna du­še kao fo­to i vi­deo za­pi­sa onog što se sa­mom auto­ru do­go­di­lo, uz ve­li­ku bo­ja­zan da ni­je imao sna­ge, ni­ti mo­gao nor­mal­nim ka­zi­va­njem da sve te ne­ljud­sko­sti i be­sti­ja­nja po­vam­pi­re­nih usta­ških sr­bo­sje­ko­vi­ća do de­ta­lja da nam is­pri­ča. Knji­ga je is­po­vi­jest i hro­ni­ka, li­te­rar­na i knji­žev­na. Či­ta se u jed­nom da­hu, za pod­sje­ća­nje i pam­će­nje, kao i za mo­li­tvu da se ta­ko dre­telj­sko ili ko­je dru­go i lo­go­ra­ško zlo ni­ka­da vi­še ne po­no­vi i do­go­di, ka­zao je na pro­mo­ci­ji knji­žev­nik ha­dži Ra­do­van Ra­do­vić.
Knji­gu či­ne osam po­gla­vlja i sva­ko je, na­veo je je­dan od re­cen­ze­na­ta Bla­go­ta Ko­pri­vi­ca, sko­va­no či­stim knji­žev­nim je­zi­kom. U pra­vo­slav­nom Mo­sta­ru Sr­bi su opljač­ka­ni i ras­tje­ra­ni, ne­ki od­ve­de­ni u lo­go­re ši­rom za­pad­ne Her­ce­go­vi­ne. Ši­po­vac je u pred­go­vo­ru knji­ge na­pi­sao da je bi­lo ne­mo­gu­će za­bo­ra­vi­ti mu­ke i po­ni­že­nja ko­ja je sa sa­pat­ni­ci­ma do­ži­vlja­vao u Dre­te­lju. Njih 348 za­to­če­ni­ka raz­mi­je­nje­ni su u se­lu To­do­ri­ći kod Sto­ca, Ši­po­vac je po­tom sa su­pru­gom do­šao u Cr­nu Go­ru. Autor je ro­đen u se­lu Udre­žnje kod Ne­ve­si­nja. Vi­so­ku in­du­strij­sko-pe­da­go­šku ško­lu (ma­šin­ski smjer) za­vr­šio u Be­o­gra­du, a vi­še od tri de­ce­ni­je ra­dio je u Mo­sta­ru kao na­stav­nik i pro­fe­sor ma­šin­ske gru­pe pred­me­ta, kao di­rek­tor sred­nje ško­le i pro­svjet­ni sa­vjet­nik u Me­đu­op­štin­skom pro­svjet­no-pe­da­go­škom za­vo­du. Po do­la­sku u Cr­nu Go­ru ra­dio je u ce­ti­nji­skom Obra­zov­nom cen­tru, po­tom u Re­pu­blič­kom za­vo­du za škol­stvo, a do pen­zi­o­ni­sa­nja kao pro­svjet­ni in­spek­tor u Mi­ni­star­stvu pro­svje­te. Autor je de­set udž­be­ni­ka za sred­nje ško­le iz obla­sti ma­šin­stva, ob­ja­vio je vi­še od 30 struč­nih ra­do­va, a do­bit­nik je vi­še na­gra­da i pri­zna­nja.
B.B.